Som (Silurus Glanis)

Evropski som pripada familiji Siluridae, rodu Silurus i vrsti Silurus glanis. U našoj zemlji je rasprostranjen u vodama dunavskog sliva, Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, donjem toku Drine, hidrosistemu DTD i akumulacionim jezerima. Som je najkrupnija riba u našim vodama i može da naraste do 150 kg sa dužinom od 3 metra i starošću od 45 godina.

Karakterističnog je oblika i boje tela. Telo je bez krljušti i prekriveno je sluzavom zaštitnom materijom, a glava je izrazito velika i spljoštena sa terminalno postavljenim čeljustima punim sitnih zuba. Na gornjoj usni ima dva velika i duga brka, a na donjoj četiri manja koja vrše funkciju čula dodira. Oči su veoma male i postavljene su sa gornje strane. Leđno peraje je malo, a grudna peraja su snažna, s jakim prvim koštanim žbicama. Analno peraje je dugačko i proteže se sve do početka repnog peraja, koje je nesrazmerno malo. Boja tela je tamna i zavisi od mesta boravka. Leđa su tamno siva, bokovi maslinasto sivi, a prema trbuhu prelazi u mramorasto maslinastu boju. Trbuh je beo sa žutim nijansama.

Izrazito je grabljiva riba, lovi plen iz zasede i samo izuzetno se upušta u površinski lov. Živi na najdubljim mestima u reci, limanima, pored potopljenih objekata, mostovskih stubova, u jamama u rečnom dnu i u krošnjama potopljenih stabala. Po velikoj i mutnoj vodi, kao i po nevremenu praćenom grmljavinom, izlazi iz skloništa i lovi uz obalu, pri površini i na plavnoj zoni. Usamljenik je i ceo život provodi na jednoj lokaciji na reci, izuzev ako ga viša sila natera da promeni logu. Praćenjem migracije soma ustanovljeno je da se nikada ne udaljuje daleko od mesta koje je odabrao kao stanište. Jedino se za vreme mresne migracije somovi skupljaju u veće grupe i sele na plavnu zonu radi mresta. Som se mresti u maju i junu pri optimalnoj temperaturi vode od +20C. Ženka postaje polno zrela nakon četvrte godine života a mužjak godinu dana ranije. U petoj godini starosti plodnost ženke je izražena sa 120 hiljada komada ikre. Ikra some je krupna, dijametra 3-4 mm, svetlo žute boje i odmah nakon oplodnje lepi se na podvodno bilje. Mrest se obavlja na plavnoj zoni, na dubinama od 1,5-2 m, na žilama adventivnog korenja vrbe, sa kojih mužjak i ženka pokretima repa prethodno očiste mulj i pesak. Nakon polaganja ikre na gnezdu ostaje mužjak da čuva ikru i potomstvo od malih grabljivica. Pri optimalnim uslovima inkubacija oplođene ikre traje 48-65 časova. Posle 15-20 dana mladunci su sposobni da uzimaju sitnije oblike životinjskog planktona, a nakon 25-30 dana hrane se larvama insekata kao i mlađem drugih vrsta riba. Som ima brz tempo rasta, naročito ako mu je stanište u blizini područja naseljenog drugim vrstama riba. Ima visok prehrambeni koeficijent 6,2 (štuka 8,8; smuđ 5,1) i hrani se svim vrstama riba koje naseljavaju vodu u kojoj živi: vodozemcima, bentosom dna i ostalom rečnom faunom. Hrani se i danju i noću, pa mu je prirast u odnosu na godine starosti, prema M. Ristiću, dat na sledećoj tabeli:

Som je prema morfološkim karatkeristikama tipična riba dna. Sporo se kreće, vid mu nije savršen, ali su zato čulo mirisa, dodira i bočne linije izuzetno razvijeni. Kao takav bolje se lovi statičnom metodoma, prirodnim mamcima, ali se od marta do novembra može uspošno loviti i varaličarenjem.

Varaličarenje soma je u klasi teškog slatkovodnog ribolova, čemu treba prilagoditi izbor opreme. Štap treba da bude dugačak 3,0 m, težine bacanja 80-150 g i parabolične karakteristike savitljivosti. Borba sa krupnijim somom težine preko 15 kg je dugotrajna i poželjno je da štap bude snažan, ali ne pretežak i da rukohvat bude nešto duži zbog mogućnosti oslanjanja na telo ribolovca i rasterećenja zglobova i mišića ruke. Parabolična savitljivost štapa je potrebna zbog ravnomernijeg rasporeda opterećenja po dužini štapa i veće iskoristivosti snage, pri čemu brzina vrha nije od većeg značaja. Čekrk za varaličarenje soma ne bi trebao da bude manjeg kapaciteta od 100/0,50. Manji, teretni prenosni odnos, kvalitetna proklizavajuća kočnica, solidan kvalitet izrade kao i pouzdanost u radu, najvažnije su karakteristike stacionarnog čekrka za teške uslove slatkovodnog ribolova. Zbog daljih izbačaja, poželjno je da je kalem čekrka konusno dizajniran. Kod izbora strune najvažnija je nosivost na čvoru, koja ne bi smela da bude manja od 10 % od deklarisane. Na čistim stajaćim vodama dovoljna nosivost strune je 7 kg, bez obzira na veličinu očekivanog ulova, jer ni sila na štapu ni u jednom trenutku borbe neće preći ni 60 % od navedene nosivosti. Ribolovci obično preteruju sa nosivošću strune za ribolov soma, ali ako bi jednom pokušali da podignu štapom, kojim love soma, teg od 4 kg, bilo bi im jasno koliko manjim silama u praksi deluju. Na izuzetno teškim terenima, sa preprekama u vodi, sasvim će biti dovoljna struna nosivosti 10 kg, dijametra max. do  0,40 mm, ili upredena struna iste nosivosti. Većina varaličara koristi monofilne strune prečnika 0,35 mm, nosivosti 7-8 kg, koje obezbeđuju dovoljan izbačaj i pouzdanost u borbi.

Izbor varalice za varaličarenje soma zavisi od metode i uslova ribolova. Som boravi na većim daljinama od obale i na najdubljim mestima u reci, na koja je, osim iz čamca, vrlo teško plasirati varalicu. Pravi trenutak za varaličarenje soma je vreme kada prilazi obali i površini, i tada se može loviti dubinskim i površinskim metodom. Izuzetno se som može loviti i kada se ne diže, i to iza većih brana iza kojih se zbog vrtloženja i povećane aeracije okupljaju sve vrste riba. To su najbolja mesta za lov soma, ali je najčešće ribolov iza brana zabranjen.

Sezona varaličarenja soma počinje prvim prolećnim porastom vode, krajem marta i početkom aprila. Some se tada masovno diže sa dna i prilazi obali, hrani se intenzivno ribom, tako da se može loviti džigovima na dubinama do 6 metara, i na daljinama do 50 metara od obale. To su pretežno ivice brežina, sa naglim i većim promenama dubine, ulazi u veće limane, povratni tok i mesta pod granjem i panjevima. Džigovi težine do 30 g, od nešto mekšeg materijala, koji imaju vibraciju pri malim brzinama vođenja, povlače se lagano po dnu i navode na mesto na kojem se očekuje pojava aktivnog soma. Napad soma na džiga na većoj dubini je odsečan, ali nije primeren njegovoj veličine i pre podseća na udarac smuđa. Nakon kontre i uboda som će se držati dna i krenuti polako uzvodno ka jačem toku vode. Nakon kraćeg uzvodnog kretanja, krenuće nizvodno koristeći maticu reke i pokušati da zalegne na dno neke veće rupe. Snažnim pokretima repom i udarcima po struni će nastojati da se oslobodi, pri čemu će biti manje brzih manevara, a više upotrebe sirove snage. Prilikom borbe sa somom treba nastojati da se borba odvija u srednjim slojevima i da se som kreće i troši snagu, što znači da mu ne treba dozvoliti da legne na dno. Krupnije primerke je teško zaustaviti kada krenu u dubinu, pa je leganje na dno često neizbežno. Soma ne treba prevelikom silom odvajati sa dna. Štap treba opteretiti do granice optimalnog iskorišćenja elastičnosti, što znači ne maksimalno i čekati. Posle izvesnog vremena som će popustiti i pomeriti se. Najčešći problem je zaleganje soma iza brežine i naleganje strune na odsek. Tada je sila kojom se deluje na soma redukovana i potrebno je duže čekanje ili delovanje većim silama, što nije preporučljivo. U borbi sa ribom sve je bolje od pucanja strune, pa zato ne treba paničiti i preterivati, već biti strpljiv i uporan kao i som. Dizanje soma sa dna je dugotrajno i najviše vremena u borbi odnosi čekanje i natezanje sa njim. Kada se odlepi sa dna, usmeravanje i dovođenje ribe je moguće sa znatno manjim silama, čemu se teba prilagoditi, jer je najneizvesniji deo posla već obavljen. Svi naredni begovi i pokušaji soma da se dočepa dna ili zaklona će biti manje energični, pa ne treba po svaku cenu nastojati da se borba što pre okonča. Borba će biti privedena kraju onda kada som prestane da pruža otpor i pokaže belinu trbuha. Svako dovođenje soma do obale pre nego što se potpuno zamori može biti rizično, zato treba pravilno proceniti pravi momenat za prihvatanje. Prihvatanje manjih primeraka do 10 kg se može, bez većeg rizika, obaviti rukom za škrge. Veći primerci se prihvataju uz pomoć kolege ili zabadanjem ribarske kuke iza glave.

Drugi metod varaličarenja soma je površinskim voblerima ili kašikastim varalicama. Polovinom aprila, kada se voda zagreje na preko 10C, som kreće u površinski lov bele ribe, što je i vidljivo po paničnom begu bele ribe koja beži na sve strane, što znači da grabljivica dolazi iz dubine. Som tada lovi ribu iz okreta i često pukne repom po površini. Istu radnju će som ponoviti i kada se zbog osveženja ili nekog drugog razloga, prevrne na površini, ali pri tom neće biti zainteresovan za varalicu. U svakom slučaju mu je treba ponuditi. Izbor varalice za varaličarenje soma u zavisnosti od uslova ribolova je dat u tabeli:

tabela

som-wels-catfish-silurus-glanis-1Na stajaćim vodama, koje se brže zagrevaju od tekućih, som ranije počinje dizanje u površinske slojeve vode. U toku dana aktivnost soma se odvija na većoj udaljenosti od obale i tada mu se može plasirati samo teža kašikasta varalica. Obali i plićacima prilazi u sumrak, noću i u svitanje kada se može u periodu od 03h do 21h loviti voblerima. Varaličarenje soma na stajaćoj, jezerskoj vodi se obavlja nešto lakšom, bacačkom opremom i tanjim strunama radi daljeg zabačaja varalice. Monofilna struna prečnika 0,30 mm, nosivosti 5,5-6 kg  i veće istegljivosti, biće sasvim dovoljna za vođenje borbe sa somom, koji u ovom slučaju nema saveznika u rečnoj matici. Osim toga borba se odvija na daljini i najvećim delom u srednjim slojevima vode. Varalica se izbacuje što dalje na vodu, prema mestu na kojem je uočena aktivnost soma. Zabacivanje teških kašikastih varalica na veću daljinu, često traje satima bez efekata, ali udarac soma na površinski vođenu varalicu je doživljaj koji se pamti. Som napada varalicu u okretu, veoma snažno, tako da se događa da ispadne ručica čekrka iz ruke. Ubadanje i zakačinjanje je u najvećem broju slučajeva dobro, u korenje zuba, s tim što nakon udara treba uzvratiti energičnom kontrom. Som će nakon ubadanja odmah krenuti u dubinu, što je zbog malog ugla koji struna zaklapa sa površinom vode i velike udaljenosti nezaustavljivo. Sila kojom ribolovac deluje na soma otežava mu beg u dubinu i dalje na vodu, ali ga ne sprečava da se kreće duž obale. Som će koristiti tu okolnost, krenuti linijom manjeg otpora i zamoriće se na daljini i dubini koja ribolovcu najviše odgovara. Borba sa somom u dubokoj, stajaćoj vodi je uzbudljiva, ali manje neizvesna nego kada se ribolov obavlja na većim tekućim vodama. Sa dovođenjem ne treba žuriti, već soma treba umerenom silom usmeravati ka obali i ne dozvoliti mu da se u priobalju zavuče iza nekog stabla ili granja u vodi. Ako je priobalni deo jezera plitak, to treba iskoristiti, zagaziti u vodu i prihvatiti soma na dubini većoj od pola metra. U sumrak, po vetrovitom danu, naročito na plićacima prekrivenim granjem i rečnom vegetacijom, na koje izlazi bela riba da se hrani ili priprema za mrest, som će biti prisutan na dubini od 2-2,5 m i blizu obale. Njegovo prisustvo neće biti vidljivo jer će se hraniti na dnu. Varaličarenje se tada najuspešnije obavlja tonućim, zaranjajućim i zvečećim voblerima, po mraku i plitko zaranjajućim, jer će se sa dolaskom noći som dići do sama površine. Ako jezerska vegetacija ne spečava rad voblerima, varalice treba bacati što dalje i voditi ih sporo sa češćim i kraćim ubrzanjima. Napad soma na voblera vođenog u plitkoj vodi pri obali je još snažniji, tako da je kontra nepotrebna pod uslovom da se štap čvrsto drži u ruci. Uboden som će reagovati “somovski“ i snažno krenuti od obale. Tada treba frekciju čekrka popustiti na 50 % nosivosti i kontrolisano, uz povremeno zatezanje, dozvoljavati prvi beg soma. Na dovoljnoj udaljenosti od obale desiće se isto što i u dnevnom ribolovu. Som će osetiti da mu je lakše da se kreće duž obale nego ka dubini i tu će odraditi borbu, čiji će ishod ribolovac strpljivo, sa umereno opterećenim štapom sačekati i ribu mirno, bez panike dovesti do obale.

Nakon prolećnog lova soma, sledi lovostaj zbog mresta, koji traje od  01. maja do 15 juna, nakon čega će statični ribolov prirodnim mamcima biti najuspešniji metod ribolova. Ribolov varaličarenjem, zbog zabrane noćnog ribolova, biće moguć samo u svitanje, sumrak, za vreme i nakon letnjih nepogoda praćenih grmljavinama. Ribolovci koji se odluče na takav ribolov, mogu ostvariti uspeh, ali nije preporučljivo korišćenje grafitnih štapova dok traju atmosferska pražnjenja. Najveći deo leta, zbog male i niske vode i obilja hrane u vodi, som provodi na dnu reke. Na velikim rekama tada je vrlo teško locirati ga i plasirati mu varalicu. Na manjim rekama, kao što su Tisa, Morava ili Tamiš, varaličarenje soma dubinskom metodom je moguće i u toku leta, kao i u jesen, sve dok se som intenzivno hrani. Prema iskustvima ribolovaca sa navedenih reka, najefikasniji metod varaličarenja soma je vođenje opterećenog voblera pri dnu. Plivajući, duboko zaranjajući vobleri sa zvečkom, opterećeni olovom odgovarajuće težine, zabacuju se uzvodno ili bočno od vira ili neke veće jaruge u kojoj je moguć boravak soma i polako navode po dnu. Ako se lovi na manjoj i plićoj reci, moguć je rad sa neopterećenim, kruškolikim dubokoroncima, koji zaranjaju na dubine veće od 3 m. Najpogodnije vreme za ovakav ribolov su popodnevni i večernji časovi, kada je som najaktivniji, češće napušta zaklon i lovi na ulazima u limane. Napad soma na varalicu i reakcija na ubod je ista kao i u prethodno opisanim slučajevima, s tim što se borba odvija na manjem prostoru, intenzivnija je i zahteva od ribolovca brzo reagovanje i prilagođavanje situaciji. Ishod borbe je izvesniji ako se ribolov obavlja iz čamca, što omogućava, u slučaju zaleganja soma na dno, dolazak iznad ribe i vertikalno zatezanje, koje olakšava i ubrzava dizanje soma sa dna.

Osim pomenutih metoda varaličarenja soma, na većim akumulacija popularan je i troling ribolov, povlačenjem varalice iz čamca u pokretu. Metod se uspešno primenjuje u proleće, u vreme dizanja soma, pri čemu se upotrebljavaju opterećeni vobleri. Štapovi su učvršćeni na zadnjem delu čamca, koji se kreće malom brzinom, pogonjen veslima ili motorom pod minimalnim gasom, a varalice se povlače duž poteza na kojem je uočena aktivnost soma. Ovaj metod ribolova, iako uspešan, ima lokalnu popularnost, jer ga zbog statičnosti mali broj ribolovaca upražnjava.

U toku novembra meseca, kada temperatura vode padne ispod 10C, som se povlači u najdublja mesta u reci, prestaje da se hrani i ne kreće se sve do marta i prvog otopljavanja vode.